Akvedukti
Rimski akvadukt je otkriven u dužini od oko 1000 metara. Geofizičkim metodama je utvrdjen u dužini od 1800 metara, a metodom daljinske detekcije još 1350 metara. Akvadukt je zidan od kamena koji je vezan krečnim malterom. Strane akvadukta su zalivene prvo vodonepropusnim malterom, a zatim krečnim. Dno akvadukta je izradjeno od opeka sa pečatima rimskih legija koje su gradile ovaj akvadukt. U gornjem delu akvadukt je bio pokriven masivnim podnim opekama. Akvadukt potiče iz I veka i u njegovom zidanju su učestvovale dve legije LEGIO IIII FLAVIA FELIX i LEGIO VII CLAUDIA PIA FIDELIS. Akvadukt je srušen u prvoj polovini V veka prilikom najezde Huna. U akvaduktu je nadjen i bronzani novac. Arheolozi imaju izuzetnu priliku da u integralnom obliku posmatraju akvadukt u svim elementima gradnje. Ukupne je dužine oko 10 kilometara i dovodio je pijaću izvorsku vodu u antički grad i vojni logor Viminacijum. Izvanredan je gradjevinski i inženjerski poduhvat. Od izvorišta do rimskog grada i vojnog logora nagib akvadukta iznosi 1 do 2 promila. Na pojedinim mestima nalaze se upisana imena majstora koji su učestvovali u njegovoj gradnji. Deo akvadukta je izmešten, jer je bio ugrožen radom površinskog kopa Drmno. Delovi akvadukta su veoma precizno isečeni na segmente i posebno konstruisanim čeličnim sarkofazima prebačeni na zaštićenu zonu.
Galerija
